< Povtarak
Žarko Radulović: Kritikuju, traže, ali i predlažu

BUDVA – Možda smo mogli više da uradimo, ali uspjeli smo da uradimo jednu veliku stvar – da i lokalne samouprave i Vladu Crne Gore ubijedimo da je CTU njihov partner, a ne protivnik, jer niko ne može bolje da zna probleme turizma od nas. Članovi CTU moraju da rade po zakonima, a mi koji legalno poslujemo najbolje osjećamo benefite i sve mane ovog sistema i pravila igre koja važe u turističkoj industriji. Mislim da smo prihvaćeni kao takvi, jer smo kritikovali, ali i nudili rješenja, politikom se nijesmo bavili, niti ćemo se baviti, jer nas interesuje poslovni ambijent i dobrobit ne samo nas nego svih koji tako rade, jer mi smo značajan punilac lokalnih i državnog budžeta.

Ovako opravdanost postojanja Crnogorskog turističkog udruženja doživljava Žarko Radulović, stari i novi predsjednik. Ali, zadovoljstvo što su prihvaćeni kao partner u rješavanju ugostiteljsko-turističkih pitanja ne znači da više nemaju šta da rade. Naprotiv, akcioni plan za 2014. godinu, usvojen prije nedjelju dana, sa 16 tačaka već je proširen sa još dvije tačke. Jedna od najvažnijih je smanjenje raznih nameta i doprinosa na zarade, jer time, što na prvi pogled zvuči apsurdno, država one koji hoće da rade legalno tjera u – sivu zonu.

- Jasno i lako ćemo dokazati, egzaktno, ciframa, da naročito mali i srednji preduzetnici u turizmu, i ne samo turizmu, ako hoće legalno da posluju, ako hoće da sve plate što treba da plate, onda jako teško mogu imati održiv posao. Država je skupa, ima previše nameta i mi sada tražimo zajedno sa Vladom i svim resornim ministarstvima da se tu nađe jedan balans, da oni koji hoće da rade legalno da imaju taj svoj posao održiv. Detaljnije, to znači da su raznorazne takse previsoke, da je doprinos na plate previsok, i samim tim „skupa država“ tako tjera nekoga, i nevoljno, da bi preživio, da bi održao svoj biznis, tjera ga u sivu zonu – objašnjava Radulović i dodaje da će to dokazati nadležnim organima i paralelno s tim tražiti rješenja kako da se to popravi. Predlog CTU je i da se napravi jedna analiza, elaborat, koji bi ukazao na neophodnost postepenog smanjivanja stope doprinosa sa sadašnjih 67 na 40-44%  koliko je u ostalim državama.

Do partnerstva sa državom i lokalnim samoupravama nije se lako došlo. Bilo je, kaže, problema i sukoba i na lokalnom i na državnom nivou, ali su iz tih problema izlazili jači, jer su nalazili rješenja i stvari rješavali u hodu. Imaju članice udruženja po cijeloj Crnoj Gori, neke opštine rado, neke nerado, ali sve su ih prihvatile i odnosi sa opštinama su sve bolji.

- Ne može da zna Vlada bolje probleme od nas samih koji smo direktno u proizvodnji. Oni su gore, negdje u nekoj dobro hlađenoj kancelariji, i dobro grijanoj zimi, sjede i donose neke odluke za nas dolje koji smo pored mašina u hali, gdje je buka velika. Do sada nijesu mogli ni čuti što mi dolje pričamo. Mi smo sada našli načina da dođe do njih taj naš glas, koji kritikuje i predlaže. U ovom trenutku imamo jako dobru saradnju i sa Nacionalnm turističkom organizacijom, nije tako bilo uvijek, ali našli smo zajednički jezik. Ministarstvo održivog razvoja i turizma veoma je kooperativno i veoma dobro reaguje sa turističkom privredom, mada tako nije bilo ranijih godina. Stvari se popravljaju, država tu pomaže, ali moramo i mi pomoći državi, valjanim argumentima, da im ukazujemo na nedostatke, a oni će ih ispraviti.  To je proces, to ne može preko noći – naglašava predsjednik CTU, a partnerstvo ilustruje i time što su trenutno članovi CTU uključeni u sedam Vladinih ili opštinskih komisija gdje se radi na donošenju novih zakona ili opštinskih odluka.

Žarko Radulović je i u prethodnom mandatu bio predsjednik CTU, a na pitanje zašto je ponovo predložen i zašto je to prihvatio, odgovara da misli da je uhvaćen jedan ritam, da je bilo rezultata, da su svi očekivali da to prihvati…

- Očekivano je bilo da ja nastavim, čast i zadovoljstvo mi je, ali velika obaveza i veliki teret da još četiri godine ovo nosim, pored svog redovnog posla, pored možda nekih novih poslova kojih će biti u narednom periodu – obrazlaže novi mandat i ističe da nije imao hrabrosti da kaže ne, jer je delikatno vrijeme,  i da će za to sigurno dati sve od sebe, jer mu energije ne fali. Da sa svojim saradnicima radi u korist svih u CTU, ali i u korist Crne Gore, kako je, naglašava, bilo i dosad.

 Njegovu energiju podstiče, kako ističe, nova energija koja se pojavila iz sektora Udruženja.

- Zadovoljan sam sa ljudima koji su izabrani za predsjednike sektora i mislim da imamo sjajnu ekipu ljudi, entuzijasta, koji hoće da rade. Već je bilo nekoliko sastanaka sektora, pojavila se nova vizija, nove ideje… što je dobro, jer nekada je bilo teško pokrenuti pitanje. Čekali su da to riješi Vlada, ali mi smo to presjekli, nijesmo htjeli u tu priču, nego smo se ponudili kao partner Vladi i lokalnim samoupravama, afirmisali pozitivno i rješavali problem po problem – zaključio je Žarko Radulović

I regionalna priča

CTU izgleda kao pozitivna crnogorska priča, ali, uskoro, možda i regionalna.

- Postoji interesovanje iz regiona, kontaktiraju mene i traže raznorazne infromacije, jako ih interesuje kako to i što radi CTU, imam, otpilike, percepciju da se oni pripremaju da kopiraju jedno ovakvo udruženje. Konkretno Hrvatska, i još jedna država iz regiona, žele da prave udruženje tipa CTU,  jer očigledno to daje dobar rezultat i može da pomogne svima – smatra Radulović.

„Jedan dan u Vladi“ 

Vlada može da donese savršenu, genijalnu odluku, ali ako nema onoga krajnjega koji treba da sprovede tu odluku, ta odluka ne valja ništa. I prvo bih „reorganizovao“ onoga koji sprovodi tu odluku, da to bude neselektivno, po zakonu, „ni po babu, ni po stričevima“. Tu mi padamo svih ovih godina, donose se odlični zakoni, preporuke, odluke, ali na terenu to pada u vodu – odgovorio je na pitanje šta bi uradio da se, kojim slučajem, jedan dan on pita u Vladi.

 To bi, kaže, uradio ujutro, a odmah nakon toga, popodne, krenuo bi da rasterećuje privredu od raznoraznih nameta, ali tako što će svaku odluku sprovesti do kraja, a pritom proširio bazu onih koji pune budžet. Ovima, iz sive zone, dao  realne i logične uslove da im se više isplati da rade u legalnoj zoni nego u nelegalnoj zoni.

- Ali, nemam te ambicije, neka to neko drugi radi, a ja ću raditi ovo što radim – završio je jasno i brzo Radulović „jedan dan u Vladi“.

Doprinosi na minimalac

 U ovom trenutku 90 odsto budžeta države puni 500 firmi, a to je 11,5 odsto od ukupnog broja firmi koje su registrovane u Crnoj Gori. Sve ostale firme, njih 88,5 odsto, pune deset odsto budžeta. Iz toga se automatski vidi da ogroman broj poslodavaca doprinose isplaćuje na osnovu minimalca, a ostatak plate daju u koverti – navodi Radulović jedan od krucijalnih problema i naglašava opravdanost zahtjeva za smanjenje doprinosa na zarade, jer je neodrživo da se na jedan euro radniku daje 67 centi državi. Smanjenjem stope doprinosa stimulisali bi se poslodavci da idu u legalnu zonu i preko računa isplaćuju plate i pune doprinose.

Vaso Stanišić