< Povtarak
'SRBE I CRNOGORCE NIKO NE MOŽE DA POSVAĐA': Žarko Radulović otkriva pravu ISTINU o TURIZMU u Crnoj Gori!

Procena je da će u konačnici, ova sezona biti 10 odsto uspešnija u odnosu na prethodnu, koja će ostati upamćena kao jedna od najboljih u istoriji crnogorskog turizma – prometovano je više od 800 miliona evra - objašnjava Žarko Radulović predsednik Crnogorskog turističkog udruženja i suvlasnik hotelske grupe 'Montenegro stars'

Precizne statističke podatke, pa čak i eventualne prognoze o turističkoj sezoni u Crnoj Gori rano je davati. Nezahvalan je to zadatak, tvrde ugledni analitičari, ali i oni koji se smatraju “stožerima sezone” u ovoj balkanskoj državi.

Ono, međutim, što je više nego vidljivo svakako je činjenica da će uz obilje novih atraktivnih ponuda Crna Gora ovoga leta biti ozbiljan konkurent svetskim igračima. Možda, najozbiljniji do sada…

Priču nam iz prve ruke potvrđuje Žarko Radulović, predsednik Crnogorskog turističkog udruženja i suvlasnik hotelske grupe “Montenegro stars”, u okviru koje posluju hotel “Splendid Conference & Spa Resort” (sa 5 zvezdica), kao i hoteli sa 4 zvezdice “Montenegro” u Bečićima i hotel “Blue Star” u centru Budve.

Boljeg sagovornika nismo mogli poželeti.

Odgovarajući nam na pitanja, između nekoliko važnih sastanaka, Radulović odmah na početku ističe da turizam u Crnoj Gori funkcioniše po principu “spojenih sudova”, te da je ono što se trenutno dešava u Budvi približno dešavanjima u Tivtu, Kotoru, Ulcinju, Baru, kao i da statistički podaci ukazuju na to da ove godine Crna Gora ima rast i gostiju i bukinga čak između 17 i 18 odsto! A prošla godina je, saznajemo, bila jedna od najboljih ikada…

Procena je da će u konačnici, ova sezona biti 10 odsto uspešnija u odnosu na prethodnu, koja će ostati upamćena kao jedna od najboljih u istoriji crnogorskog turizma –prometovano je više od 800 miliona evra. Rast se nastavlja. Zašto je to tako, ali i zašto nije bolje relativno je lako objasniti – objašnjava Radulović nastavljajući – Crna Gora je jedna relativno mlada turistička destinacija. Nekada, 70-ih i 80-ih smo bili relativno razvijena turistička destinacija, 90-e su obeležili stradanje i raspad Jugoslavije, te se desilo da smo “pojeli svoju supstancu”. Tako da 2005 /6., kreće nova faza turističkog razvoja Crne Gore.

Čini se da se za relativno kratko vreme uradilo dosta toga?

– Za relativno kratko vreme, uradilo se prilično, iako je možda moglo više! Crna Gora je evidentno uspela da ostvari značajnan iskorak kada je u pitanju servis, sadržaj i raznolikost ponude. Tako da u prirodnom ambijentu po kojem je prepoznatljiva imate prateće sadržaje svetski priznatog kvaliteta. Eto, nedavno je u Budvi otvoren Akva park možda najveći i na Jadranu. Tu je diskoteka “Top Hill” koja je i zvanično bila proglašena za najbolju na svetu, plaža Jaz je zvanično prošle godine proglašena za najbolju evropsku plažu i maltene postala poznatija nego Sveti Stefan i sve to se dogodilo u ovih 10 godina… Dakle, Crna Gora manje-više ide jednom uzlaznom putanjom.

Sve je više i gostiju iz Srbije, a nije tajna da ste se ove godine susreli sa time da je zapadno tržište doslovno “eksplozivno” reagovalo na vašu ponudu?

– Kada je u pitanju struktura gostiju, istina je da beležimo rast gostiju iz Srbije u odnosu na prošlu godinu, baš kao i iz Rusije, a zapadno tržište je gotovo eksplozivno reagovalo. Već sada smo u situaciji da stopiramo rezervacije za to tržište, jer mesta više nema.

Tome je umnogome doprinela i povoljna bezbednosna situacija u zemlji.

– Naravno, uz dodatni adut koji inostrani gosti nepogrešivo primećuju – gostoprimljivost i srdačnost. I to, ne samo ljudi koji rade u ugostiteljstvu, već i ljudi koje srećete na ulici. Sledeća stvar koja je jako bitna je cenovna politika. Tokom 2007. i 2008. smo imali visoke, u nekim segmentima i previsoke cene. Od 2009. pažljivije pratimo trendove i kretanja kako u neposrednom, tako i u širem okruženju i cenovno smo konkurentni u odnosu na region. Gosti znaju da je ovo destinacija u kojoj je odnos kvaliteta ponude i usluge realan. Da nije tako ne bismo imali rast koji beležimo. Legitimno je da neke druge destinacije imaju svoje poslovne trikove, da su verovatno marketinški veštiji, ali primera radi, u Grčkoj dobijete ležaj za 5, a u Crnoj Gori za 10 evra, međutim kada je u pitanju vanpasionska potrošnja, tu je Crna Gora u prednosti! I vanpasionska potrošnja je jeftinija. Značajno smo jeftiniji, naročito od prvih suseda. Ono što je recimo naročito dragoceno u našoj hotelskoj grupi i što nas najviše motiviše da stalno unapređujemo kvalitet usluge i servisa jeste to što se 35 do 40 odsto gostiju već sledeće godine vrati u naše hotele. To su činjenice i one na najbolji način demantuju sve sumorne medijske prognoze. Nažalost, već godinama smo svedoci gotovo opšteg trenda u medijima da zbunjuju umesto da informišu javnost.

Ovde sigurno mislite na zlurade komentare ovdašnjih medija, u kojima Telegraf, primera radi, nikada nije učestvovao?

– Već duže od 15 godina u medijima u Srbiji kao da je zaživela, kako je mi nazivamo “svetla junska medijska tradicija”. Mediji iz Srbije ne odustaju od zlonamernih komentara i konstatacija o Crnoj Gori kao preskupoj, nebezbednoj, lošoj, rečju – turističkoj destinaciji za izbegavanje! Simptomatično, svake godine u isto vreme –početkom juna! Nije, međutim to “medijsko izveštavanje” nikakva novost za turističke poslenike u Crnoj Gori. Gotovo tipske “analize”, “predviđanja” i “projekcije” su ozbiljne taman toliko kao i ono što smo u istim medijima čitali prethodnih godina: tokom “Sumornog leta nad Crnom Gorom”, o “planinama koje su se obrušavale na turiste”… Taman kad smo pomislili da će bar ovo leto proći bez čuvenog “Čudovišta iz mora”, vaskrsnula je “Ajkula koja guta sve pred sobom”, iako se nakon te 1955. godine nikada nije više desila takva tragedija – kakva je napad na čoveka. Treba li pominjati da je čak najavljen i zemljotres, “precizan” broj žrtava koje će stradati pred njegovim naletom čak sedmicu ranije. Naravno da se ništa od toga nije dogodilo.

Kako se borite protiv takvih natpisa?

– Praksa daje najbolji demanti netačnih navoda kojima se, umesto činjenicama kreće u bitku za tiraž i koji novi klik. Zašto je to tako, ne želim da nagađam, ali od “ozbiljnih medija” bi bilo za očekivati – da pokažu makar minimum istraživačke veštine i objasne svojim čitaocima na kojem to uzorku i po kojoj metodologiji rade tako “ozbiljna istraživanja”. I što je važnije – kako to da ih brojke o prihodima tako ubedljivo demantuju na kraju svake fiskalne godine?! Jednim klikom je moguće proveriti da sa najuticajnijih adresa u svetu poput Svetske turističke organizacije (UNWTO), specijalizovanih portala za turizam i putovanja iz godine u godinu stižu potpuno suprotne najave i projekcije o Crnoj Gori kao najbrže rastućoj turističkoj destinaciji u svetu, uz obaveznu preporuku da je neizostavno morate posetiti.

Navedite mi top 3 stvari zbog kojih bi svaki turista pre trebalo da se odluči za Crnu Goru nego za bilo koju drugu turističku destinaciju?

– Verovatno na svetu ima bar 1.500 lepših destinacija, ali Crna Gora je nesporno prelepa država. Ako je Crna Gora po nečemu poznata, ne samo na Balkanu i u Evropi nego i šire, to su svakako njeno prirodno bogatstvo, raznolikost i prirodne i kulturne baštine. Teško je u Evropi, a verovatno i u svetu naći manju zemlju sa više različitosti, kontrasta i lepote prirode, zemlju bogatijeg kulturnog i istorijskog nasleđa na manjem prostoru, od nepunih 14.000 kilometara kvadratnih. Pogledajte obalu od nekih 230 kilometara na kojoj se nalazi čak 5 gradova. Na razdaljini od nekih 30-ak kilometara, nijedan nije nalik drugom, već je svaki specifičan na svoj način. Ta različitost na malom prostoru najčešće fascinira goste i doživljaj je nesvakidašnji. Evo, pođite recimo iz mog rodnog Kotora, i krenuli ste ne samo sa najjužnijeg Evropskog fjorda, već i iz Bokokotorskog zaliva jednog od najlepših u svetu, za nešto više od tri sata proći ćete preko Skadarskog jezera – najveće kriptodepresije na Balkanu, možda ćete predahnuti na Biogradskoj gori i prošetati kroz jednu od tri sačuvane evropske prašume, pa preko Kanjona reke Tare – najdubljeg Evropskog kanjona, eto vas na Durmitoru gde se možete i kupati u jezeru, a neretko i skijati. I sve to u jednom danu. A gde su Plav, Gusinje, katuni, hajking, bajking…

nteresantno je, recimo, da je na području bivše Jugoslavije prema nekim podacima bilo registrovano oko 500 planinskih vrhova sa više od 2.000 metara nadmorske visine, od kojih se samo u Crnoj Gori, nalazi više od 150?

Primera radi u susednoj Hrvatskoj ne postoji nijedan planinski vrh preko 2000 metara nadmorske visine. Rečju, to što nudi Crna Gora je jedinstveno i gosti to najbolje znaju i zato joj se uvek vraćaju, svesni da su Crnoj Gori uvek dobrodošli. Zašto je to tako ne znamo, ali verovatno da ima nešto u šarmu Crne Gore, koji pleni i ne bledi, a mi Crnogorci se u to samo uklapamo, trudeći se da pružimo najbolju moguću uslugu. Niko od nas ne tvrdi da je u Crnoj Gori sve savršeno, ali se trudimo da nam bude najbolje moguće.

Zašto vam je važno srpsko tržište?

– Jasno je da to nije samo puki biznis već i emocija. Tradicionalno smo uvek imali dosta gostiju iz Srbije. Uprkos svim tim negativnim kampanjama, broj je rastao. Zasićenje je uvek moguće, pa se za godinu, dve i okrenu nekoj drugoj destinaciji, ali se kao po pravilu uvek vraćaju Crnoj Gori! Ne računajući nezaobilazne porodične veze, činjenica je da je većina ovde često odmarala, da su stekli prijatelje, ljubavi… Sećanja na ta vremena i ta nostalgija verovatno čine svoje. Lično, nisam primetio da neko ovde nije zadovoljan što su srpski turisti kod nas, moguće je da postoje pojedinčani slučajevi, ali ovde su svi dobrodošli i Srbi i Hrvati i Makedonac i Bosanac i Albanac i prema svima imamo emocije. Evo nečeg krajnje ličnog – kada je sport u pitanju, kad Srbija igra protiv nekoga navijam – skoro kao za Crnu Goru! Kad Srbija igra protiv Rusije takođe, mada ne mogu da shvatim kada Crnogorci igraju protiv Rusa da Srbija navija za Rusiju?! Kažu da je od ljubavi do mržnje samo korak. E, kad je u pitanju odnos Crne Gore i Srbije to je hiljadu milja daleko od nas i većinu Crnogoraca i Srba niko ne može da posvađa. To je bliski, dragi narod i mi ćemo se uvek truditi kad oni dođu ovde da ne radimo samo tehnički, već je mnogo toga zajedničkog što imamo i to je uvek obojeno lepim emocijama. Mnogo toga zajedničkog imamo i mislim da je srpski turista bolje dočekan nego neki drugi. Primera radi – izvršni direktor u mojoj, dakle kompaniji jednog independiste je Beograđanin, direktorica hotela Splendid je iz Apatina, šef kuhinje je takođe iz Srbije. Naravno, u ozbiljnom biznisu to nikada nije pitanje nacionalnosti – već stručnosti i poslovne veštine.

Telegraf